Ankündigung Serbisch

Dobro došli!
Prevođenje najvažnijih delova internet stranice Nemačkog kabaretskog arhiva planirano je da počne 2018. godine. U međuvremenu smo ovde stavili na raspolaganje sledeća kratka pojašnjenja:

Informacije o zaštiti podataka


Nemački kabaretski arhiv
Dokumentacioni centar satire na nemačkom jeziku

Od 1961.

 

Zadatak

U fokusu dokumentarnog interesovanja Nemačkog kabaretskog arhiva je kabare kao igrani oblik satire, njen književni, politički, filozofski i poetski sadržaj, dok je njegov centralni zadatak kontinuirano prikupljanje i naučno utilizacija njegovih brojnih oblika.

Svakodnevno nam pristižu upiti, a posetioci dolaze sa svih strana sveta. Arhiva služi najpre kao mesto i izvor istraživanja za studije, disertacije i završne radove iz naučnih polja kao što su književnost, pozorište, mediji i muzika, lingvistika, sociologija, komunikologija, kulturologija i politikologija.
Izložbe arhive redovno putuju po Nemačkoj. Do sada je publika iz Švajcarske, Austrije, Luksemburga, Izraela, Japana, Poljske, Mađarske i Australije imala prilike da ih vidi. Šestodelni serijal 100 GODINA KABAREA otvoren je u Akademiji umetnosti u Berlinu. Povodom nacionalnog praznika i na osnovu molbe predsednice Bundesrata nastala je specijalna izložba pod na temu nemačko-nemačka istorija u odrazu političkog kabarea pod nazivom „odvojeno podrugivanje – zajedničko smejanje“.

Kulturna fondacija

Srž Nemačkog kabaretskog arhiva čine više od osamdeset umetničko-dokumentarnih zaostavština i materijala za preko osamdeset hiljada imena iz istorije kabarea i njegovih istorijskih preteča. Osnovao ga je Rajnhard Hipen (Reinhard Hippen) 1961. godine u Majncu, a 1989. godine ova privatna kolekcija prelazi u posed grada Majnca, najpre u formi nesamostalne tzv. fiducijarne fondacije. Od tada se Arhiv pod upravom Jirgena Keslera (Jürgen Kessler) razvio u kulturnu fondaciju koju finansira nekoliko društava za obavljanje društvenih delatnosti, a od 1999. mu se priznaje nacionalni značaj na osnovu čega dobiva podsticajna sredstva poverenika Savezne vlade za kulturu i medije. Godine 2004. dolazi do preseljenja u istorijsku zgradu provijant magacina u gradu Majnc.

Bernburška kolekcija

Na svojoj drugoj lokaciji, u Bernburgu, gradiću koji leži na reci Zale, se uz podršku grada Bernburga i same države od 2004. godine vrši dokumentovanje istorije kabarea DDR-a. Sedište je susedstvu Ojlenšpigelovog tornja u zdanju grafa Kristijana, tzv. Christiansbau, pri Bernburškom dvorcu.

Zvezde satire

Ove lokacije arhive nas u okviru svoje muzejske koncepcije podsećaju na velika imena kabarea 20. stoleća i u svojim trajnim izložbama publici predstavljaju zvezde satire. Majnc nam kroz Provijant magacin i Forum-Teatar, a Bernburg u svom Bernburškom dvorcu prezentuju „besmrtna“ imena kabarea.

Za više informacija, kontaktirajte nas:

 

NEMAČKI KABARETSKI ARHIV
Provijant magacin,
ulaz::
Neue Universitätsstraße 2,
55116 Mainz am Rhein

(+49(0)6131) 144730 Faks 231675
E-pošta: archiv@kabarett.de
Internet: www.kabarett.de
Radno vreme: Od ponedeljka do četvrtka, 9 – 16.30 časova, petkom do 14 časova

 

NEMAČKI KABARETSKI ARHIV
Bernburška kolekcija

Schloss Bernburg, Christianbau,
06406 Bernburg an der Saale

(+49(0)3471) Telefon 621754 Faks 622271
E-pošta: bernburg@kabarettarchiv.de
Internet: www.kabarettarchiv.de
Radno vreme: Od srede do petka, 9 – 16 časova

 

2018 se puni 80 godina od „Kristalne noći“, kako je eufemistički nazvana noć 10. novembra 1938. godine. A takođe je prošlo i 85 od 10. maja 1933. godine – dana, kada su u Berlinu i kasnije drugim mestima gorile knjige; u Majncu je to bilo 23. juna. Šta je sve političko-književni kabare uprkos svemu mogao da predstavlja u godinama nacionalsocijalističkog nasilnog režima, opisuje Sebastijan Hafner u svojim posthumno objavljenim sećanjima: „Istorija jednog Nemca“:…..више

 

 

Svratite…

Ako me posetite u istorijskom Provijant magacinu u Majncu, sigurno ćete biti iznenađeni. Ja predstavljam sve, samo ne kliše prašnjavog arhiva. Može se reći da sam klasik, uprkos mojoj mladosti. Uzimam sebi tu slobodu da se u muzejskoj eleganciji predstavim, na preko hiljadu kvadratnih metara. Naravno, sve to radi Vas! Ipak sam tu po zadatku. U kulturnom interesu javnosti. Čuvar sam jednog kompletnog žanra, jednog svojevrsnog oblika umetnosti. Moj tvorac me uneo kao „Dokumentacioni centar satire na nemačkom jeziku“ u sudski registar. Odmah po svom dolasku u Majnc 1961. godine, ponosno mi je dаo ime „Nemački kabaretski arhiv“.

Moji radnici se otad širom sveta staraju o igranim i pojavnim formama satire. Zbog toga vrlo često imamo posetе iz raznih delova sveta. Nedavno nam je bila gošća sa doktorskih studija iz Moskve kako bi pronašla materijal iz dvadesetih godina za njen doktorski rad, a jedna profesorka iz Japana se interesovala za kabare koji se odigravao u egzilu. Jednom se jedna doktorantkinja sa Univerziteta Jejl celih devet meseci zadržala u nepreglednim dubinama mog arhiva kako bi istražila ulogu srednjovekovnog špilmana kao preteču političkog kantautora. Redovno pismeni upiti širom sveta potvrđuju interesovanje za moju riznicu. To je razlog zbog kog sam bio u prilici da od početka dvadeset prvog veka otvorim preko stotinu šezdeset izložbi. U sedam evropskih zemalja.
Između ostalog u Francuskoj. U Kući Hajnriha Hajnea u Cité Universitaire Internationale de Paris: LE MONDE, UN CABARET! Les débuts du cabaret littéraire en Allemagne et en France. Potom su usledili Monpelje, Tuluz, Lion, Dižon. Na nemačkom govornom području smo sa izložbom „100 GODINA KABAREA“ gostovali od Alcaja do Ciriha. Ta izložba dobrim delom pokazuje čime raspolažem: taj žanr! Njegove pojavne forme. Njihova istorija. Moja tema su umetnici. A posebno političko-književni kabare kao umetnost koja je orijentisana ka demokratiji i slobodi. Tema su autori tog kabarea. Njihove životne priče. Neretko su to bile priče o patnji. Tema je i značaj svega toga za osobe koje su bile zainteresovane za tu umetnost, kroz različite epohe. Značaju za publiku iz lepe epohe, tzv. Belle Epoque. U vreme nemačkog carstva. Između vremena optimizma i cenzure. Između Prvog i Drugog svetskog rata. Između demokratije i diktature, militarizma i fašizma. Radi se o umeću preživljavanja. U unutrašnjem i u spoljnom egzilu. Između stilova i između stolica. Radi se o našoj kulturi. O njenoj promeni. O obrazovanju. I, naravno, radi se i o smehu……више